Da nije tužno, bilo bi strašno...
Da nije strašno, bilo bi smešno...
Da vreme nije kužno i kaljužno...
Plesat' bilo bi mi teško...
Evo jutros u novinama piše stiže prekasno.
Vreme beskvasno, neukusno i neslano.
Neslavno kolutamo očima bespravno.
Sve vrtlogu vodi ali veslajmo, ne prestajmo!
Ništa ne priznajmo, još manje se sećajmo.
Kao pas prebijen papučom.
Skrivajmo se pod kaučom.
Roba sa greškom, a začeti bezgrešno.
Kroz život nesvesno kotrljajmo se nespretno.
Opijajmo se, palimo se, sušimo se, hladimo se.
Zid glavom probijajmo, kalimo se, talimo se.
Bipolarno tripolarni, ironični, sarkastični.
Bili bi idealni da nismo toliko pragmatični.
Da nismo mineralni, tužno fantastični.
Visoko kratkoročni, kalorično netaktični.
Mali smo mačići i srljamo po navici.
A od krajnika pa do jajnika, sve se okreće u panici.
Od outbox, inbox, poruka i poslova.
Export, import, filantropa i zlotvotvora.
Outdoor, indoor, naprskanih korova.
Znaj šta je ispod i ne daj da te provoza.
Znaj šta je ishod i učinak ovog otrova.
Ne trebaš reprizu olovna obora.
Ruski je rulet in your head nude lek protiv (B)olova.
Uz ribljočorbne tenzije i pesme malih Thompsona.
Anđele moj kraj mene stoj
Širi krila, čuvaj me od debila…
Udišem duboko miriše magični feudalizam.
I ponovo i evo ga i sad.
Happy twilight na koji navikao nisam.
I kada pomakneš magično, sve postaje tragično.
Udišem duboko miriše magični feudalizam.
Udahnem ponovo i apokalipsa.
Taj happy twilight koji cvate kao lipa.
I kada promeniš style, samo pristavi čaj. High five!
Rukuju se rukuju svi koji putuju.
Svi koji ostaju oni klečaće na kukuruzu
Svi koji hodaju kroz do kolena kupinu.
Završiće u ludilu ako ne delaju već mudruju.
A vreme nakazno siše za vrat diše...
Kamen, papir, željezo s pekmezom NE VIŠE!
Degutantno, nervozno, neradno, nedelno…
Perverzno, bezvezno i praznikom i nedeljom.
Devijantno šokirani, hladno se znojimo.
Stres smehom prikrivamo i gnojimo li gnojimo.
Paušalno malodušno valjamo se u kaljuži.
Tamo gde smo najtanji zver to lako nanjuši.
Laki kao pera, šuplji kao bambusi.
Slomljeni kao trske, Pa ko pre prsne.
Smeh neće na lice, bes stiska usne.
Lomiš hladne prste, glava hoće da pukne.
Ljubiš stare fruste, redaš ih u vrste.
Svoje strahove na mahove koji neće da te puste.
Stare babe se krste, starci kunu svece mrske.
Dok se zvezde keze, LEDERKEZE, u ovoj noći punoj frke!
Ja setim se Kosijera i Akija i Drpe.
Djirafe i Ljubaznog i Aleksa iz Grčke.
Kada ne ide za žive, Aljo, pisaću za mrtve.
Dok se Azrieli kote i ringišpili dok se vrte!
Da nije tužno, bilo bi strašno.
Da nije strašno, bilo bi smešno...
Da vreme nije kužno i kaljužno...
Pisat' bilo bi mi teško.
Da nije tužno, bilo bi strašno.
Da nije strašno, bilo bi smešno.
Da vreme nije mučko i baksuzno...
Plesat' bilo bi mi teško.
The more I listen to this album, the more I grow fond of it. It really deserves more attention! Catchy quality, thumbs up.
(post apocalyptic gipsy dub / 2015 / SLO-CRO // ++ ) Cheveu Miracle
