Četiri jahača apokalipse, voze svoje bicikle.
Više ne jašu konje, jer su ih godine stigle.
Više ne mašu bičem, ne udaraju mačem.
Znaju ko mača se laća, mačem biće i plaćen.
Kile i pritisak rastu, na oči padaju mrene.
Dugo su pucale usne i noge zeble.
Dugo su kaskali poljima, u galopu krotili vetar na konjima.
Belim, crvenim, crnim, zelenim… Peri-deri, uzimaj, otimaj.
Budi ih škripa vešala i zvuk tupe giljotine.
Korpe pune glava kao trešanja sanjaju, molim te.
Šugu donosili, trovali polja i Životinje.
Svedoke mrtve hladne niko ime im ne spominje.
Jahali su kao besni kroz predele eksplozivne.
Kroz sisteme represivne, kroz hotele ekskluzivne.
Palili, lomili, rušili snove gomili.
Diktatore proizvodili, posle ih rušili, lovili.
Sećaju se sasvim jasno svih Bečkih ratova.
Kružnih šatora, okupatora, uzurpatora.
Tužnih opsada, pokolja i osveta.
Popaljenih sela zbog zavađenih gradova.
Pamte pokrštanja i spaljivanja veštica.
Propagandu i bandu iz noći dugih sečiva.
Kolonizacije uz ćebadi sa boginjama.
Zlodela nespominjana u knjigama i molitvama.
Puške, alkohol, kocka, erotika.
Ulični teror zbog bezličnog narkotika.
Trče jedni amo, trče drugi tamo.
Pod debelim hladom traže tanki zaklon.
U službi je kardinala uvek bilo najluđe.
Jer mač verskog arsenala uvek čeka nabrušen.
Inkvizicija, prohibicija, ratnih zona proleća.
Terorizam, nepotizam, od stoleća do stoleća.
Oni dolaze, oni dolaze...
Njihove hladne ruke vrele šamare ti nose zato spremaj obraze.
Oni dolaze i one dolaze.
Njihove hladne ruke vrele šamare ti nose zato spremaj obraze.
Oh kako je bilo ludo, kakav je to bio party.
Latino atentati, komunizam u Džakarti.
Gulazi, kazamati, kolhozi pompozni.
Crna kuga, bela kuga, apartheid i Cuba.
Kroz maglu im slike lete svih prevara i izdaja.
Četvrte križarske bojne, Veneta i Bizanta.
Pada Carigrada, Jeruzalema i klanice.
Provale Mongola kroz stepe i ravnice.
I sada kada krenu u predvečerje dremati.
Ne prati ih kletva "imati pa nemati".
Ne trzaju ih uzdasi nejednakih, bespravnih.
Ne bude ih uzvici streljanih i vešanih.
Četiri jahača, uvis podignutih čaša.
Viču: "Treba sve razjebat, treba sve stuć u papar!"
Četiri jahača, četiri radoholičara.
Viču: "Treba sve razjebat, tereba sve stuć u papar!"
Sada zavaljeni pred kaminom, umotani u dve deke.
Slavonsku bukvu lože, dobro se pije i jede.
Danas su svi jahači, svi rade njihov pos'o.
Oni se dobro druže i ubiru 100 %.
Menjaju apartmane, turiste gaze jahtom.
U duši kamen nose, a na cipelama blato.
Nebesko kraljevstvo njihovo je nasledstvo.
Policija i sudstvo s njima zagrljeni, zagrljeni.
The more I listen to this album, the more I grow fond of it. It really deserves more attention! Catchy quality, thumbs up.
(post apocalyptic gipsy dub / 2015 / SLO-CRO // ++ ) Cheveu Miracle
